MUDIJADA

Dejan Milovanović pobednik je prve "Mudijade"na Savincu kod
Gornjeg Milanovca Beli bubrezi srpski su adut za beli svet.

Kad za koju godinu zaživi manifestacija će dobiti i međunarodni karakter - biće tu i "onih stvari" od kamile, noja...
Posle mnogo polemika u javnosti - šta je to što Srbija ima da ponudi svetu, koji je naš brend i tome slično - na Savincu kod Gornjeg Milanovca konačno su setili onoga u čemu je ovo podneblje neprikosnoveno.
- Svetu treba ponuditi dobra muda - istorijska je rečenica koju je izgovorio Ljubomir Erovic, inicijator prve srpske "Mudijade", održane tokom vikenda na Savincu. U svetu to zovu testisi. Među Srbima ima više naziva za isto, manje ili više prepoznatljivih, ali se najviše koristi izraz beli bubrezi, bar kad je reč o specijalitetu, spravljenom na žaru ili u kotliću, o čemu je, jel'te, ovde reč.

Na pomenutom festivalu u pravljenju specijaliteta od belih bubrega prvo mesto osvojio je Dejan Milovanović iz Beograda, vlasnik kafane "Gradac". Ima i predispozicije. Ostalo mu nekoliko ispita na veterini, pre nego što je otišao u kafedžije znao je da što god i uštroji, ima u porodici svršenih veterinara, ima vikendicu na Savincu a ima i kuvara koji zna s tim stvarima. Onda kuvara metnuo u kola, odveo ga gore i uzeo pehar, diplomu i drvenu figuru podrazumevajućeg izgleda, imajući u vidu o kakvom se takmičenju radilo.

Na figuri odredeni delovi tela postoje, odredeni fale.
- Imali smo mešavinu belih bubrega. I od vepra i od bika, tako da je to možda uticalo na odluku žirija. Jedan od naših aduta je bio i sos "madera" koji smo dodali uz gulaš od belih bubrega. Taj sos se pravi od povrca, džema i crnog vina. Prvo smo ih držali 24 sata u pacu, spravljenom od vode i sirćeta. To ubije miris. Potom idu šargarepa, vrganji, začini i na kraju po litre belog vina. Na početku ide jača vatra, posle tiša.

E sad, ja tom kulinarskom poslu pristupam umetnički. Ne mogu da kažem da'l sam stavio tri kašičice ili deset grama nekog začina. Nego to ide po osećaju. Intuicija! Pola belih bubrega smo kupili, a pola dobili od lokalnog veterinara Zorana Baralića, koji je dao dobrovoljan prilog ekipi. U Beogradu belih bubrega ima po nekim kafanama u kojima se sprema gurmanska hrana, tipa škembići, kavurma, crevca... Ubaciću ih i ja u meni. Pravio sam ih i ranije. Mož' da se prže na ulju, mogu da se pohuju, a smislićemo još nešto, polako - kaže Milovanović.
Kao mali išao da gleda kako ujak štroji po selima. Seljaci u to vreme bili darežljivi, pa samo govorili: Nosi to, ne treba nam. Donosili kući po dve kofe. Tad zavoleo šmek belih bubrega, spravljenih na razne načine. Elem, kad je počela kriza devedesetih ni seljak nije bio više darežljiv kao ranije, nego i oni naglo počeli da jedu bele bubrege.
- Ljudi obično kažu - bljak. A to je specijalitet. Ne može se rečima opisati u čemu je tajna. Ukus najviše podseća na juneću brizlu i pohovani mozak. Mi smo na Savincu naš gulaš dobro začinili, bio baš ljutkast, mada su i ostala tri takmičara napravila odličan. Ja da sam bio u žiriju, ne bih znao za koji da se odlučim. Većali su petnaestak minuta i odlučili. Posle smo sve smazali u lokalnoj kafani - kaže Dejan.
Istorija || Crkva na Savincu || Čardaci || Lov i ribolov || Priroda || Turizam || Ugostiteljstvo || E-mail